Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Хајдук Малкета и везир из Травника.

Цар честити ферман начинио У Стамболу на своме дивану, Те га шаље у Босну поносну На рукама Травничком везиру, Овако му у Ферману пише:

» Чуј, везире, моје десно крило, »Моја вјерна на крајини лало ! »Силне мене додијаше даве,

» А падају крвав' ерзовали. „Колико је листа од артије, »Пунано је прстах и моурах „На некаква горскога ајдука, „Силна влаха Малкете јунака. „Негђе тамо у Босну поносну »Врху равне пољане Гласнице „Кажу да је гора Романија, „Ху гори камена, пећина,

» У пећини арамбаша љути

»Су његово тридесет ајдука, »да се скоро влашче одметнуло, »Те он не да друмом пролазитп, „Него бије по друму трговце, »Те одгони на товаре благо. »јошт сам чуо, давуџије кажу, »Да он роби Туркиње ђевојке, „Бе гођ види љешу од љешије, „Те Туркиње крсти на срамоту, »Све ајдуке њима поженио,

» А остале шаље у Србију

> (651