Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

442

„А од ране залелекат' неће.“ Када Ибру књига долећела, Окупио тридесет Турака,

(; њима оде у Гласинац равпи.

Дивно их је Але дочекао, Штабан-агу на кулу изведе, А дружину на росној ливади,

Све му каже што је и како је.

Кад је јутро у сабаху било, Сви јунаци скупа окренуше, Право иду у Травник везиру. Лијепо их везир дочекао, Угостио пивом и јестивом. Кад свануло и грануло сунце, На добре се коње натурише; Понајпрви Босански везире, за вевиром паша Крајичниче,

А за пашом ШТабан-агић Ибро,

А за Ибром Али-капетане,

А за њима сва остала војска, Право иду гори Романији. Кад су дошли у вело Дикаље, Ту их био данак оставио,

А мркла их ноћца сустигнула. Ту су Турци коње разјахали, Попадали по зеленој трави, Поглавице на меке саџаде, Испијају вино и ракију.

Онда вели Али-капетане: „Није л' мајка родила јунака, „И међ' нама овђе опремила, „А турски га талих намјерио,

190

195

200

150) с сл

(55 | (Бо |