Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Бајо Пивљанин и Але Новљанин.

Тад градила пребијела вила Ни на небо ни на земљу црну, Но од јеле до зелене јеле,

Не гради га клаком и камењем, Но бијелом кости од јунака,

- Од јунака и од коња врана, Ево јој је преминула грађа

До пенџера п првог тавана. Тад се вила на невољи нађе,

Те ми пише листак књиге танке У Перасту Бају Пивљанину: „Чујеш, Бајо, мој сиви соколе, „јеси л' чуо, али ти ко казо, „Да ја вила грађевину градим, Ема ми је прекинута грађа, з/ј0 пенџера и првог тавана, „Премањка ми кости јуначкије. „Но окупи твоју чету, Бајо, „Ајде с њима у планину, побре, „Не би ли ти Бог и срећа дала, „Да би мене набавио грађе.“ Када Бају ситна књига дође,

И кад виде што му ситна пише, Ону чита, брже другу пише, Одасла је у планини вили: „Чујеш ли ме, посестримо вило, „Не могу ти набавити грађе, „Него ћеш ме мало причекати „До весела данка Ђурђевога,

10

[5

50) со