Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

таи зна Но га зове грлом бијелијем: „Причекај ме, Але од Новога, „Поведе ми лијепу ђевојку, „Не дадох ти дара ниједнога, „Но причекај да се дарујемо.“

Ма се Турчин лијен не находи, ·

Но причека у планини Рада, Док се Раде близу примакнуо. Када је се примакнуо близу, А да видиш оно силно Туре, Од образа ужди џевердана, На сокола, Рада Љеповића. Ђе га смјери, ту га погодио, Погоди га у прси јуначке. Ема Раду Бог и срећа дала, Е је зрно зрно ударило: Погоди му пуце од доламе, Тере Раду не зађеде меса. Раде свога ужди џевердана, И погоди од Новога Ала, Погоди га међу лопатице, Изгорје му црне утробице, Ни живога земља не дочека. Туре паде, а припаде Раде, Уграби му главу и оружје, И његова дора дебелога,

И уфати лијепу ђевојку,

Па је води Бају Пивљанину. Теке дође, дарова је Бају, Бајо њему двије пушке мале. Отолен се чета покренула, Покупише с Турака оругје,

195

130:

15: