Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

521

ИЦ

„Теке сине зора од истока,

»Да удримо на манастир доњи, „ Бја бисмо њега освојили, ујошт и Мирка брата избавили, » Кад до саде није погинуо.“ Оно виђе Џетровићу књаже

Са Церова саврх Пјешивада, Што учини Милане сердаре,

А и соко Ђуро барјактаре,

Е је добар мејдан задобио,

Па написа књигу шаровиту,

Па ми добра књигоношу нађе, Књигоношу свога перјаника, Па је своме стрицу одаслао:

„ Чујеш ли ме, Џетровићу Перо! „Ти си добар мејдан задобио

» И ваљана војска Цетињани, »СОјутра удри паши на тамборје, »Гони паше гори Планиници, »ја ћу у њу Турке дочекати

» А са мојом браћом Катуњане, „Што утече испод мача твога, „Неће утећ' испод сабље моје, „Нека знаду ђе су долазили,

» И како је с књазом боја бити.“ Кад је Џеро књигу прифатио, Па дозива Милана сердара

И сокола Ђура барјактара,

И од Брда до два капетана, Мартинића Блажа од крајине, Који ми је стаса Обилића, Добро може сјећи остром ћордом,

1690

1695

1700

1705

1710

1715

1720