Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

564

Ае пи

„Одметнике царске пофатао

„И честиту цару отправио, „Зулумћаре турске изгубио,

„А у раје пусат покупио, „Цареву си хазну напунио; „ЏШего ево врага и ђавола: „Остаде нам мала Гора Црна, „Црна Гора и седморо Брдах, „Има више од триста годинах, » Од кад су се цару одметнули, „И од цара п од седам краљах, „До сад било није господара, „Но владали њима калуђери, „Те чували српске манастире; „Сад Данило јесте на Цетиње, „На Цетиње насред Горе Црне, „Русија га књавом поставила; „Књаза није од Косова било „Д0 Данила Петровића књаза. „Кад Данило сједе на Цетиње » У његову велику биљарду,

» Он постави дванаест сената, „Да по себе на Цетиње суде, „Да управља Мирко и Ђорђије, „И стотину стави капетанах, „Који триста ране харамбашах „3а свакојим по триста хајдуках, „Робе, пале на четири стране, „Који љуто дину додијаше

„И турскоме Мухамеду свецу: уРобе буле, а сијеку Турке, „Поробише куле и дућане,

15

20

30

35

4()