Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Када Вулу ситна књига дође, Од радости на ноге скочио, Пак окупи браћу Стијењане, Па је њима Вуле бесједио: »Стијењани, моја браћо драга! „Ево нама радоснога гласа

» Од нашега цара и везира, „Да идемо Скадру бијеломе, »Да примимо од цара дарове, »Да будемо права царска раја.“ Стијењани листом пристадоше До сокола Вула капетана,

И његове куће Марковића;

У то Јоко Синановић дође,

Међу браћом добро јутро зваше:

»Добро јутро, браћо Стијењани!

„Што сте ми се јутрос окупили 2

„Зар мислите Скадру на Бојану, »Да грдило старо поновите 2

«Та знате ли, не знали вас људи!

„Књаз Данило доша из Русије, » И сио је на поље Цетиње » У столицу стрица његовога,

» Он ће свкупит' листом Црногорце

„Стијену ће нашу разурити;

»Но вас Богом од невоље кумим,

„Прођите се Скадра и везира, „Па хајдете на поље Цетиње „Код Данила Петровића књаза, „Пак његову прифатите руку.“ Стијењани не слушају Јока, | Већ у Скадру отидоше граду.

4()

сл сл