Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Антоније, моја војеводо !
„Дођи мене на Цетиње равно,
» И доведи стотину сватова,
„Јер се мпслим скоро оженити.“ Опет књаже ситне књиге пише, Тер је двије књиге отправио, Једну после Џеку капетану
У Шјешивце селу на крајпну, Другу шиље Шогоју сердару
У Никшићку жупу на крајину: „ Чуј сердаре, млади сенатуре! „Скоро сам те на мегдан добио, „Из турскијех рука извадио,
»дДа не стоји Жупа у сужањство, „» И тебе сам хљебац поклонио, »Изнова те ставих за сердара,
» И ставих те за мог сенатура, „Ти појаши зека од мегдана,
И секупи ми стотину сватова, „Хајде шњима у племе Пјешивце, „Баш на кулу Џека капетана,
» И њему сам књигу отправио, »Да доведе стотину сватова, „Шњима дођте на Цетиње равно, » Одићете мене у сватове:
» Ти да носиш алаја барјака,
» И да идеш усред од сватова „за лијепу Даринку ђевојку.“ „Јоште књаже танку књигу пише, Пак је шиље у племе Загарче, А на руке Бошка капетана: „Чујеш ли ме, млади капетане !
195
200
210
215
220)
225