Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

11!

„ А сијече Турке крајичнике, „А подиже рају на оружје; „Него скочи на ноге лагане,

„Купи листом Босну земљу равну,

„Босну земљу и Херцеговину, „Собом узми пашу Арап-пашу, » Од Мостара узми Дервиш-пашу,

„Хајде с војском Црној Гори малој,

„Али немој с војском ударити 5)

„Док од мене запов'јед не примиш

„Са Бојане Скадра бијелога,

315

320

„јер ту мислим прикупити војску.“ —

Међу тијем Петровићу књаже Уређује младе Црногорце,

Да освоји варош око града

И бијеле куле по Цукаљу.

Ал' се добро Осман паша брани, Из затвора живи огањ дава, Јер се паша бјеше утврдио, Испод земље шанце наредио, Пуца пушке тридесет хиљадах, А грухају тридесет топовах, Стоји црне земље тутњавина,

А Морача вода успљускује,

Од онога огња жостокога, Многе куле, бијели чардаци,

Са црном се земљом изравнише Од књажева топа великога. Тако траја пет неђељах данах Књаз Данило у Жабљаку граду, У столицу Црнојевић-Ива,

Јер мишљаше, весела му мајка !

330

335

340