Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

14

и ититх

„Равваљујте града Жабљачкога, „Ево на нас Отмановић-цара

» И његова војска силновита, „Ваља сада цара дочекати

„И са царем мегдан дијелити,“ Војеводе када разумјеше,

Што могаше, града раввалише, Пак ми царске топове скидоше, Вратише се Црној Гори малој. Потом мало време постојало, Удри војска цара силенога Једног дана и једног минута На границу Црогорску листом : Реиз паша удри од Никшићах На крваву Жуупу Грачаницу, На јунака Мирка војеводу,

На књажева братучеда Крца, На њихово друга три стотине; Ал' се Мирко војевода брани Из авлије светог манастира, Ал' је веља сила у Тураках. Виђе јунак војевода Мирко,

Да не може обранити цреву, Пак остави Жупу Грачаницу, Измаче се у Острог планину, Ту се јунак затворио Мирко

У Острогу светом манастиру. Уз то приспје Реиз паша с војском, И манастир освојио доњи,

Пак на горњи јуриш учинио, И најпрва врата саломио,

А на друга загон учинио.

41()

420)

430

435