Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

288

„И ја ћу те чисто послушати,“ Тадер рече Церовић Новица: „Не бојте се, моји соколови, »ја ћу за то књазу одговорит', » Увјахаћу на дората мога,

»ја ћу ићи у Тушини кули, „И отален ситне књиге писал ;

»И к себи ћу војску прикупљиват';

»„Шњом удрити на седам калтуна. » Његође има доброга Турчина, »Коме баста убит' каурина

„И с каура главу уграбити, „Сваки Турчин стоји на катуну. »ја ћу на њих, браћо, ударити, »И катуна седам похарату,

„И с Турака главе пограбити. „ја ћу с војском на Липово сићи, »На зелену пољу Хусовића.

» Онде, браћо, да се састанемо, »Нека наша отпочине војска,“ То рекоше, на ноге усташе,

Оде Миљан у Васојевиће.

Како дође у Васојевиће,

Он је ситну књигу накитио, Оправи је питомој нахији

А на руке капетан-Захариј': »Мио брате, капетан Захар'је! »Хитро купи од нахије војску, „Војску води преко Бјеласице, »Шњом удари на турске катуне,. »Те прифати плијен са планине, »Немој бјежал' натраг са планине,

155

160

165

170

175

180