Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

296

А до Гаја Петар Машановић, А до Петра Митар Буришићу, А до Митра Милошевић Јоко, А до Јока Маркишин Стефане, До Стефана остали јунаци. Кад се ладна напојише вина, Тер им вино уљезе у лице,

У вино се збора зађедоше,

А навише зборе за јунаштво, За јунаке младе Црногорце. Тадер рече око капетане: „Браћо моја, Ријечки јунаци! „Ми сједимо и пијемо вино „И шетамо по Ријеци равној, »АЛ' не шета нахија Катунска, „Нити пије проз механе вино ! ујесте л' чули војводу Илију

» О побратимом Петровићем Луком,

„Лако дижу чете на све стране, „Ударају уз Хецеговину,

»Робе, пале и сијеку главе

„До Мостара града бијелога 7 „Пак сте чули, мјесец није дана, »„Војеводу Ива Радоњића

» И војводу Матановић-Ђура

»О побратимом Луком Лаковићем, „Како Јајак-пашу дочекаше

„У крваве Зувце Крушевицу,

„И силну му војску исјекоше, »Јајак-пашу грдно повратише,

» У Требињу граду затворише. „Пак сте чули Церовић-Новицу

4()