Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
296
А до Гаја Петар Машановић, А до Петра Митар Буришићу, А до Митра Милошевић Јоко, А до Јока Маркишин Стефане, До Стефана остали јунаци. Кад се ладна напојише вина, Тер им вино уљезе у лице,
У вино се збора зађедоше,
А навише зборе за јунаштво, За јунаке младе Црногорце. Тадер рече око капетане: „Браћо моја, Ријечки јунаци! „Ми сједимо и пијемо вино „И шетамо по Ријеци равној, »АЛ' не шета нахија Катунска, „Нити пије проз механе вино ! ујесте л' чули војводу Илију
» О побратимом Петровићем Луком,
„Лако дижу чете на све стране, „Ударају уз Хецеговину,
»Робе, пале и сијеку главе
„До Мостара града бијелога 7 „Пак сте чули, мјесец није дана, »„Војеводу Ива Радоњића
» И војводу Матановић-Ђура
»О побратимом Луком Лаковићем, „Како Јајак-пашу дочекаше
„У крваве Зувце Крушевицу,
„И силну му војску исјекоше, »Јајак-пашу грдно повратише,
» У Требињу граду затворише. „Пак сте чули Церовић-Новицу
15
20
25
80
4()