Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

21

Али Турци брзо устадоше,

На Годиње село ударише,

И су три га стране околише, И на село јуриш учињеше; Ал' је њима лоша срећа била: Годињани војску дочекаше

И са шњима млади Брчељани, Убише се боја жестокога.

У то српска прискочила војска Из лијепа села Бољевића, Друга удри с Вира широкога; Ту се страшно војске ударише, Погоне се војске по мегдану, Док је вечер од хамана била, Тада Срби Бога споменуше,

А у Турке јуриш учињеше, Од Годиња Турке поломише, До Селаца села маленога

Сто и тридест главах посјекоше,

И царева топа уграбише; У то Ђорђе Петровићу дође,

И цијелом војском владал' поче. —

А удари силни Омер паша

Силном војском од бијела Спужа

На крваво село Мартиниће, Мартинићи војску дочекаше, Убише се боја жестокога,

Низа село Турке поломише, Седамдесет глава посјекоше, Али Турци никад не престају, Јуриш чине, село да опале, | Ал се мушки Мартинићи бране,

640)

645

650

655

660