Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Бјеше крила раширио, — сад су кратка,

А на крила пера златна, — српско злато,

Под крилима Орбе купиш, — крилат орле,

И дизаше веље војске, — сад ни јаох!

Те тирјане разгоњаше, — српска главо, 95 Но за мало, а не дуго, — сад ми мало.

Што ће твоја млада љуба, — млади књаже, Што ће твоја луда ћерца, — змијо љута,

Што ће твоја браћа црна, — сад смо црни, Душмани ће насрнути, — нама празно, 100 Црну Гору поб'једити, — не дај књаже,

Србија је на далеко, — чуј ме, брајо,

Не помага ничолико, = ох до Бога!

Турци ће не освојити, — нама тужно,

И срца ће насладити, — не дај, Боже, 105 Цркве ће ти разорити, — сјајна црвкво,

По њих турске хоџе викат, — наш соколе, Црну Гору изгорети, — срце црно,

И Србију заплакати, — сад плачемо,

Ма у тебе над имамо, — мудра главо, 110 Да не нећеш заборавит, — не, ни да Бог!

Да ћеш Турке поб једити, — сад смо тужни, Црну Гору прославити, — српска славо, Српска славо и похвало, — сад ни празно, Ема тебе, снаха, молим, — златна круно, 115 Немој ми се зауставил“, — млади брајо,

Црну Гору заборавит, — сад смо црни,

Е ћеш тамо доста наћи, — млада главо,

Кад ушеташ код краљева, — сам си краљу, Ту ћеш српске царе наћи, — сам си цару, 120 Баш Душана из Србије, — драга душо,

И грчкога Костадина, — сунце сјајно,