Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Бјеше крила раширио, — сад су кратка,
А на крила пера златна, — српско злато,
Под крилима Орбе купиш, — крилат орле,
И дизаше веље војске, — сад ни јаох!
Те тирјане разгоњаше, — српска главо, 95 Но за мало, а не дуго, — сад ми мало.
Што ће твоја млада љуба, — млади књаже, Што ће твоја луда ћерца, — змијо љута,
Што ће твоја браћа црна, — сад смо црни, Душмани ће насрнути, — нама празно, 100 Црну Гору поб'једити, — не дај књаже,
Србија је на далеко, — чуј ме, брајо,
Не помага ничолико, = ох до Бога!
Турци ће не освојити, — нама тужно,
И срца ће насладити, — не дај, Боже, 105 Цркве ће ти разорити, — сјајна црвкво,
По њих турске хоџе викат, — наш соколе, Црну Гору изгорети, — срце црно,
И Србију заплакати, — сад плачемо,
Ма у тебе над имамо, — мудра главо, 110 Да не нећеш заборавит, — не, ни да Бог!
Да ћеш Турке поб једити, — сад смо тужни, Црну Гору прославити, — српска славо, Српска славо и похвало, — сад ни празно, Ема тебе, снаха, молим, — златна круно, 115 Немој ми се зауставил“, — млади брајо,
Црну Гору заборавит, — сад смо црни,
Е ћеш тамо доста наћи, — млада главо,
Кад ушеташ код краљева, — сам си краљу, Ту ћеш српске царе наћи, — сам си цару, 120 Баш Душана из Србије, — драга душо,
И грчкога Костадина, — сунце сјајно,