Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

848

аи

ИМ Лазара из Орбије, — српска главо,

И још Џетра великога, — из Русије,

Код њих славну Катарину, — славна круно, 125 Оба су јој тамо сина, — Цар Лесандро,

Цар Лесандро и Никола, — руски царе,

И Уроша из Србије, — сад ни ружно,

Код њих вјерне слуге сједе, — сунце сјајно, Обилић им стражу чува, — српска славо! 130 С голом сабљом у рукама, — сам си сабља, Млади Вељко поред њега, — сив соколе,

И друге су код њих слуге, — чуј ме, књаже, Већ Иван Бег са Цетиња, — српски бане, _ И 'Борђија из Орбије, — српска фФало, 135 Код њих Рељу крилатога, — златно крило, Код њих старог Југ-Богдана, — млади боре,

И уз њега девет птица, — соколове,

А и Ђорђу Кастриота, — сад ни ками, Јанковића из Котарах, — српски бане, [40 И војводу од Сибиња, — јеси Јанко,

ПИ војводу од Србије, — о Стефане!

Марко шета на шаруна, — испред двора,

Чува Марко златна врата, — злато књаже,

А Обилић златни столе, — сам си столе. 145 Ма сам много закружила, — снаха тужна,

И далеко започела, — сад ти кукам;

И више би говорила, — млади књаже,

Да ја бројим српске главе, — српска Фало, Српска Фало и обрано, — сад ме ране, 150 Све биране соколове, — сив соколе!

Српске царе и краљеве, — сам си краљу,

И змајеве страховите, — сам си змају,

Не бих јадна избројила, — сунце моје,