Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

5:

Не хћеше се предал" Црногорци, Ни на кућу седам пара дати, Радиј бјеху муку подносити

Но Турчину остал“ под копитом. Колико је силах погинуло,

На сву пашу ломну Гору Црну, Нећу бројит' сва турска имена, Но самога Муја и Алију,

Да се данас дигну на ногама, Све би наше горе притиснулп, А већ нека другијех имена,

Сад виђесмо, књаза постависмо, Устадоше цари и краљеви

Међу нама и међу Турцима, Устадоше и ограничише

И нашега књаза потврдише,

Па га данас, браћо, изгубисмо, Дивно знадем Турке као себе, Опет. ће ни Турци заратити, Јере су се врло посилили.

Војвода Радоњић.

Знамо, Петре, е ће се силити, Имају се чему посилити, Виђесте ли, браћо Црногорци ! Турке бјеше страва подузела Од нашега свијетлога књаза, Херцеговци њему долазаху Од крвава града Никшићкога, Цјеливаху у десницу књаза, И бјеху се крстити почели Прађедовску вјеру спомињати.

210

220

225

235