Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

952

Војвода Ускоковић.

Ах до Бога, браћо Црногорци !

гКиво ни је срце откинуо,

Нама су се срца оладила,

Сасвијем су у прси клонула,

Не куцају више у прсима, 240 Срце ми се врло весељаше,

Кад ја гледах подгоричке Турке

Од проклете земље Арбаније,

Пролазаху кроз моју нахију,

И иђаху вњазу на поздраву, 255 Ћераху му даре на товаре,

Љубљаху му пребијеле руке,

Врло ми се срце весељаше,

А сад спава, ка да није живо.

Сердар Ђурашковић.

Браћо моја, јесте ли виђели! 250 И Скадрани њему долазаху,

И проклета она Малесија

Познаваху свијетлога књаза,

И почеше с нама трговати

И нашему књазу наздрављати. 2 Ваља зборит, што је од истине,

И ако ме бјеше потурио

И столицу моју одузео,

Ма смо веље добро изгубили.

сл сл

Војвода Љуботински.

Ми не знамо, ријечки сердару, 260 Баш како смо добро пзгубили,