Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
952
Војвода Ускоковић.
Ах до Бога, браћо Црногорци !
гКиво ни је срце откинуо,
Нама су се срца оладила,
Сасвијем су у прси клонула,
Не куцају више у прсима, 240 Срце ми се врло весељаше,
Кад ја гледах подгоричке Турке
Од проклете земље Арбаније,
Пролазаху кроз моју нахију,
И иђаху вњазу на поздраву, 255 Ћераху му даре на товаре,
Љубљаху му пребијеле руке,
Врло ми се срце весељаше,
А сад спава, ка да није живо.
Сердар Ђурашковић.
Браћо моја, јесте ли виђели! 250 И Скадрани њему долазаху,
И проклета она Малесија
Познаваху свијетлога књаза,
И почеше с нама трговати
И нашему књазу наздрављати. 2 Ваља зборит, што је од истине,
И ако ме бјеше потурио
И столицу моју одузео,
Ма смо веље добро изгубили.
сл сл
Војвода Љуботински.
Ми не знамо, ријечки сердару, 260 Баш како смо добро пзгубили,