Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Авдулај бег вуцињски.

А чега ће бити друкчијега 7 Ја се томе не могу авизит.

Мудијер аскер царски.

Да то није радост и весеље 670 Да не пучу на наше градове

Све топови и наше кумпаре

И бумбала, наше накараде,

Као што смо ми се радовали

Већ ономе опакоме књазу, 675 Кад његову чусмо погибију“

Сулејман бег барски.

Бисмо рекли, баш да је весеље,

Да се јека чује од истока !

Но се јека чује са сјевера,

Ти градови наши, што су тамо, 680 Што су близу нашијех душмана,

Они пријед погибију чуше,

И весеље велико чинише,

Пријед од нас читава два дана.

Везир скадарски Селим-бегу барском.

Де ти болан, барски Селим-беже! · 685 Бре изађи на бедем од града,

Најближи си земље Аустринске,

Ти си близу њихове границе,

Да Латини ту радост не граде

Чујете ли ону грмљавину # 690 |

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х 24