Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Пло

Вас се духар од страхоће шеће,

Скадар јечи и одзиве даје,

Оно није без неке новости,

Ја тумарим по мојој памећу,

Да латински пуцају топови, 695 И да они све граде весеље

Баш ономе опакому чојку.

Аскер мудијер царски.

Ти, везире, нијеси при себе!

Такву радост у Латина кажеш,

То могуће није никојако, 700 Књаз погибе у њиховом царству,

Доиста се њима згоди ружно,

И имаће посла од краљева.

А друга је која више значи,

Каурин је и један и други, 705 Сви једнако држе крст у руку,

И некакве свечеве светкују,

Мала, их је лака различила,

Ђавури су и један и други,

Кад нашега дина не вјерују, 710 Какво би им то било весеље:

Каур нови да се обвесели,

Какво би им то било весеље “

Сваки би се шњима подругао.

Хасника. Хоцки.

Насмјенувши се подкријући, да не виде Турци.

сл

Међер, пашо, ви нијесте чули, 71 Што је оно изнова весеље,