Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Пло
Вас се духар од страхоће шеће,
Скадар јечи и одзиве даје,
Оно није без неке новости,
Ја тумарим по мојој памећу,
Да латински пуцају топови, 695 И да они све граде весеље
Баш ономе опакому чојку.
Аскер мудијер царски.
Ти, везире, нијеси при себе!
Такву радост у Латина кажеш,
То могуће није никојако, 700 Књаз погибе у њиховом царству,
Доиста се њима згоди ружно,
И имаће посла од краљева.
А друга је која више значи,
Каурин је и један и други, 705 Сви једнако држе крст у руку,
И некакве свечеве светкују,
Мала, их је лака различила,
Ђавури су и један и други,
Кад нашега дина не вјерују, 710 Какво би им то било весеље:
Каур нови да се обвесели,
Какво би им то било весеље “
Сваки би се шњима подругао.
Хасника. Хоцки.
Насмјенувши се подкријући, да не виде Турци.
сл
Међер, пашо, ви нијесте чули, 71 Што је оно изнова весеље,