Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

__ 876 Како који, све је нама гори, Та' ће бити гори од онога, Доиста. се ја бјех посилио, 850 Јере сам му главу сатурио.

Сулејман бег барски. Како, пашо, ако Бога знадеш А какав си поса. урадио 2 Није народ у једнога, чојка; Међер, пашо, ти си помислио, 855 Кад изгубиш књаза опакога, Да си Црну Гору истражио, А ту нема никаква поштења, Таквијем га послом изгубити.

2

Абдулај бег вуцињски. Турскога ми дина и корана _ 860 И праве ми ћабе од старине! Ми смо Турци највише будале, Ја све ћутим, ништа не диваним, Ма се таквом послу пуно дивим!

Мудијер аскер царски. Није чудо, беже од Вуциња! 865 Јер се таквом послу пуно дивиш, Све дивљина, а већ ништа друго Све дивљина и будалаштина И безумност, што је у Турака, Особито наши великаши 870 Сасвијем су памет изгубили. Ја сам чуо од нашег султана, Ђе открито збори на дивану