Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Пред пашама и пред рижалима, Кад удрисмо пријед на Москова, Сви краљеви са нашим султаном, Флота морем, а трупе по суху, Убисмо се боја са Московом,

А кад бјесмо у ватру најжешћу, Руски царе тадер се престави, Султан Абдул на диван збораше: „Благо мене и царству мојему ! »јер престојах каурског Николу, „Сад ћу мало духом починути

» И његову земљу освојити

» И татарско царство поновити, „Све Русе ћу листом потурчити, „Владике ћу за хоџе ставити

» А министре за моје везире, „Калуђере за наше дервише, »„Генерале за моје јузбаше, „Официре за моје бимбаше,

» А солдате за моје низаме.“

То збораше султан на дивану, Па још више султан изговори: »Друге Србе у пару не бројим, „Кад сподобим царство од Русије, уНи ћу њима дирал' у законе, „Нека буду турски измећари, „Да ми Турке довијека служе, „Како су не и до сад служили » Од Лазара и боја косовског, »До проклете мале Горе Црне, „Њих сасвијем оћу истражити,

» Од зла рода да нема порода,

875

880

885

890

995

900

905