Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Посјећ ћу им и мушко и женско, „Крвави су кад за њих помислим. „Вазда су ме бруком товарили, „ја не желим те њиове службе. „То ћу враже ископал' кољено,“ И бјеше се царе посилио,
И цијели свијет дијељаше,
Кад умрије каурски Никола,
Он уредбе у народ стављаше. Куђ ће више будале од такве2 Пак послије смрти Николине Што узесмо и што задобисмо 2 Сви се с Русом бисмо три године, " Царство наше и остала. царства, Ни ногу му земље не узесмо,
А некмоли све његово царство. Александро исто ка Никола,
А Костантин жешћи од Лесандра, А Никола и тај Михаиле
Не могу се браћа разазнати, Четири су брата сва једнака,
Не могу се разазнал' ко ј бољи У хитрину или у мудрину,
Ту све наше силе изломисмо,
И сасвијем хазне изправнисмо, Царске хазне наше и краљевах, Изгубисмо војску и бродове,
Сви краљеви осташе на празно, И наше је оправњено царство. Ето посла, што им урадисмо, | Под срамотом вјечно остадосмо,
910
92()
со (55) ст
930
935