Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Посјећ ћу им и мушко и женско, „Крвави су кад за њих помислим. „Вазда су ме бруком товарили, „ја не желим те њиове службе. „То ћу враже ископал' кољено,“ И бјеше се царе посилио,

И цијели свијет дијељаше,

Кад умрије каурски Никола,

Он уредбе у народ стављаше. Куђ ће више будале од такве2 Пак послије смрти Николине Што узесмо и што задобисмо 2 Сви се с Русом бисмо три године, " Царство наше и остала. царства, Ни ногу му земље не узесмо,

А некмоли све његово царство. Александро исто ка Никола,

А Костантин жешћи од Лесандра, А Никола и тај Михаиле

Не могу се браћа разазнати, Четири су брата сва једнака,

Не могу се разазнал' ко ј бољи У хитрину или у мудрину,

Ту све наше силе изломисмо,

И сасвијем хазне изправнисмо, Царске хазне наше и краљевах, Изгубисмо војску и бродове,

Сви краљеви осташе на празно, И наше је оправњено царство. Ето посла, што им урадисмо, | Под срамотом вјечно остадосмо,

910

92()

со (55) ст

930

935