Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

432

ле

Патријарси и цареви. Опраштамо витешки народе, 2106 Ако бу ви дуги разговори, Ма смо шњима пуно задовољни.

Ототупају духови црногорски,

Цар Душан.

Кажи штогод, црногорски књаже ! Већ за моје царство разрушено.

Данило.

Што.ћу казал'", царе православни, 2165 Кад побоље ти од мене знадеш,

Каза ти је Лазар и Борђија

И Обилић, што је на сриједу,

Како ти је раздробљено царство,

Нешто Турци, а нешто Латини, 2170. Све су твоје царство разузели,

Остаде ти Српство у невољи,

Пак жалосно све проходе дане.

Мала ти је искра останула,

Мала. искра насред од Србије. 24 И искру је тмуша притиснула,

Србија је турска подајница,

Још зависи од цара турскога,

Те му шиљу харач од Србије,

Ђорђија је мало прославио, 2180 Први поче шњима војевати,

Послијед их Милош ограничи,

Једно око отвори Србији,

Те су веље муке облакшале.

сл