Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

98

А кад виђе Петар војевода, Вукићевић показа јунаштво. Па војвода загон учинио,

И на Турке сложно ударио, Па војвода пали џевердара, И једно је погодио Туре, Црном га је земљом саставио. Па се загна Ђуро капетане, И Турчину посијече главу, А војвода понесе оружје. Тадер удри Петровићу Ђуро.

бо Црногорци на Жабљаку.

Бијела је кликовала, вила

Од Загарча, високе планине, Пак кликује крају Пиперскоме, А на име цвногорског књаза, Ђе се књаже бјеше намјерио, И овако вила говораше:

» О Даниле, самодржни књаже, „арадага цијела витеже, „Како си се скоро затекао,

„Да ћеш удрит Жабљачкоме граду,

„Не могоше чекат Црногорци, „Него удри неколико војске,

» “~ пред њима два земаљска бана,

„Два рођака, оба Петровића,

10