Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Ба
Ту находе Бока п Јована. Војводама добро јутро вичу, Војводе им добром одазивљу. У ријечи коју говораху,
Од града се отворише врата, А -пођоше алајли барјаци,
А за њима суварије љуте,
На рамо им дугачке гаргије, А ва њима војничке коморе, Наоколо беглук регемента,
Те чувају војничке коморе. Тада рече војвода Јоване: „Саде, Пеко, страга од паланке ПИ за собом води Озриниће; „На сриједи, ПЏејовић-Никола, „И за собом води Граховљане; „А ја одох, браћо, до Злоступа. „Кад с' одвоје задњи од паланке, „А кад први дођу до Злоступа, „ Тада ћемо, браћо, ударити.“ Тако рекли, па се послушали, Па на троје раздвојише војску. Кад дођоше први до Злоступа, Одвојише задњи од паланке. Кад то виђе Пејовић-Никола, Ударио на сриједу снажно, Јован спријед, а Пеко острага, Завикаше гласом Црногорци, Стаде цика танкије пушака, Стојп буба сјајнијех мушкета, Загрмјеше топови с паланке, Земља јечи, ведро небо звечи,
340
со сл с>
365