Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Зар нијеси за то равумио 2 „Но ме чекај до петнаес дана, „Док ми војска огњевита дође, „И велика од боја котрада,
„И опет ћу Дугом нагазити, „На Пресјеку тврду ударити, »јал' ћу своју главу изгубити, „јал: ћу Петру на срамоту проћи.“ Брзо прође и петнаес дана, Дервишу се окупила војска,
Све изнова бирани солдати, |
И остали Херцеговци љути,
И Бошњаци на гласу јунаци, Саставио педесет хиљада,
А стиже му рана и џебана. Петар сједи на Пресјеку љуту. Па дозивље Обреновић-Драга: „Узми, Драго, неколико друга, „Ове ускока од Херцеговине, „Брже да сп Гацку широкоме, „Је уводи Гацко п паланке, „Бе је Дервиш п његова војска, „Не пушти ми низ Дугу Дервиша „Да он ноћно у Никшиће прође, »Да мп њега дочекамо снажно.“ А у Драга поговора нема,
Но привати неколико друга, Ето Драга Гацку шпрокоме.
А кад Драго до Злоступа дође, Кад погледа низ цареву џаду, Он угледа силу у Дервиша,
Ђе низ Дугу навалио с војском.
13
ст
150-
155
160: