Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ка И Ал' се бране пи Турци јуначки. Да какво ти ту бјеше јунаштво, Ту се каде пунит пушка нема, Но се гађу студеним камењем, Један другог за грло хваташе. 1: У боју их ноћца застајала, Те се двије раздвојише војске, Црногорци около Жабљака, Турска војска около Цукаља. Тада књаже међу војску дође, 150 Па окупи своје Црногорце, Те их стаде разређивал' мудро, Како ће им сјутра ударити На топове п сву турску војску, Кад је јутро на уранку било, | Окупио племенске главаре, Дијели им праха и олова, Тобчијама зрна и џебану, Оће снажно удрити на Турке. Црногорци када равумјеше, _ 160 Ту пођоше земаљски главари, Барјактари развише барјаке, А за њима млади Црногорци, Благо томе, кога срце служи, И ко вјерно двори господара, 165 Те за њега не жали мријетп ! Црногорци брзо похиташе, Тада вњаже међу њи изађе, Па нанажа своје Црногорце: „Слушајте ме, моји соколови, 170 „Спомен'те се старије јунака, „Какво ли су чинили јунаштво

у сл

сл с