Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Од широке земље Надолије, И од свога бијела Стамбола, Отправио шездесет хиљада

И четири паше од Стамбола Војску справи Омеру сердару. Полак војске Авди-паши дође, Полак дође Омеру сердару

На широко Гацко поље равно, |

Па се Турци врло посилише. Авди-паша поче ратовати,

' Арбанију диже на оружје,

На Крњице село ударио,

Но му лоша срећа прискочила, Опазви га црногорски књаже, Па му посла храбре Црногорце, Околише у Крњице Турке,

Ту им грдне ране ударише, Хиљаду им глава посјекоше, Пет стотина живи ухватише, Пет стотина, и педесет другах, Ухватише арбанашког бана, Доведоше на Цетиње равно. Па се друга заметнула кавга У крваву Дугу спомениту, Која ће се вавде спомињати, Докле траје данка и јунака.

Дервиш паша с војском окренуо,

Да продере низ Дугу крваву, Да избави града Нишицкога, Којега су Срби околили. Дочека га Петре Вукотићу И ватрени јадни Црногорци,

620

630

635

64()

650