Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Абди-палпа окренуо војску Арбанију и свога низама,

А Дервишу књиге отправио, Од Крњица жалост објавио, Како му је изгинула војска:

» И твоју сам жалост разумио, уБаш у Дугу ђе си изгинуо,

» И трећу сам жалост разумио » Од несретна паше Хусеина, „јере му је војска изгинула. „Но Дервишу пашо, разуми ме, »ја ћу с мојом војском ударити „На Брђане и на Црногорце, »Да бих моју жалост осветио „На Крњице што сам изгубио, „ Удри отуд, ја ћу одовуда.“ Пак је Авди паша ударио,

И тврди је Медун освојио.

Без крви га Кучи не пушташе, Но ту силни Турци изгибоше, И бијела града освојише. Тадер Дервиш војску окренуо, Бјеше више војске окупио

Од све Бошне и Херцеговине, И низаме цареве солдате, Диже војске четрдест хиљада, Шњом окрену низ Дугу крваву. Војвода га Петар дочекао

Су његово војске пет хиљада, Но је Петру срећа добра била, Е му дође војске три хиљаде, А пред њима четири војводе:

685

690

695

то0

105