Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ЗА Џак шарену пушку целиваху, Рањен јунак тако говораше: „Шарка пушко, мој уздани друже, 1295 „“Калост моја ђе се раздвојисмо, „Да не стрељам некрштене Турке. „Остри ноже, моја десна руко, „Дуга жалост ђе се растадосмо, „Да не с'јечем обрезане Турке. 1300 „Сад су моје саломљене руке, „Рањено је срце у прсима, „Душманске ме пушке погодише, »Да не могу духом дисат' више « Али црну земљу целиваше, 1305 Суве рони, пак јој говораше: „Црна земљо, мила мајко моја, „Која си ме врло одгојила, » Од свакога слободна сп била, „Као ми се с духом дијелити, 1310 „Док не виђу ко ће задобити,“ Пак рањени јунак говораше, А на небо очи окреташе: „Сад те молим, од небеса царе, „Не молим те да ми душу спасиш, 1315 „По да наше потомке одбраниш. „Склони, Боже, мило срце твоје, „И одбрани све потомке моје. „Спаситељу, пружи дуге руке, „Ти поб'једи некрштене Турке, . 1390. „Ти обрани цркве и олтаре, »Очисти ни земљу од некрсти, „Црну Гору, милу мајку моју. „Ти изврши силну вољу твоју,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ + Буј