Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

47

пити

Пуче једна из војске лубарда,

И погоди Петровић-Машана, 970 Лијеву му ногу обранила,

Колико је соја јуначкога,

Он свободи и храбри војнике:

„Удрите се, моји Црногорци,“

Када Турци њега зађедоше, 22705) Црногорци јуриш учинише,

Једни огњем бију из пушака,

Други лагум граде по Жабљаку,

Од Турака много јада граде,

Би мртвије и тамо и амо, 280 Док их тавна ноћца раздвојила.

Рањен Машан у Додоше крену,

А за њиме млади Црногорци,

Тада Турци у град уљегоше.

Тек се Турци саћим починуше, 285 Док одуши лагум у Шабљаку,

Ту саломи дванаес Турака,

А толико грдно обранило.

Отидоше млади Црногорци,

И ту грдни остадоше Турци,

Пак нек пишу у Стамбол султану,

Како им је с књазом ратовање.

А. Ударац на Граово Омер-пашине године.

акукали у Стамболу Турци Принијели крваве мазаре ')

1) тужбе.