Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

579

„Ти ви моју жељу испунио, „Кад си добар на мегдану био, „Сад ме неће друге прекорети „На договор, ђе ћемо зборити, 1360 „Да нијеси јунак добар бпо, „Ни да си се на мегдан борио.“ Пак оружје с гроба узимаше, Без сува се с мужом равдвајаше, Ма од срца тешко уздисаше. 1365 Алп сестра брату говораше На то гробље, ђе га сарањаше: „С Богом, брате, моја вјечна Фало, „Већ се с тобом сестра клети неђе. „УКалост моја ни виђет' те нећу. 1370 „С Богом, брате, свуђе Фало моја, „Писаће се страшна борба твоја, „И јунаци пјеват на све стране, »Да си био јунак на мегдану, „За свог крста изгубио главу, 1375 „И за вјеру и слободу драгу, „И за свога мила господара, „Ти изгуби твоју добру главу. „Старога ћу пољубити баба, „И старицу нашу милу мајку, [380 „И вјерену твоју љубу драгу, „ја подижу твоју ђецу луду.“ Клети Турци освојише жупу, Али Срби погореше куле, Метеризе село освојише, 1385 И Дујеву село на крајину, И лијепо село Ријечане, Шинђонашко село освојише, 31“