Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

. „Што је женско младо и лијепо, „Све пороби мало и велико, „Мене ћеш их у Стамбол послати. „Њиове им куће опалите, „Богомоље цркве оборите, „Липове им крсте погазите, „ А црквене књиге погорите, а попове српске поватајте, „Обријте им браде и главе. » А Антуна војводина сина „Њега ћете како преварити, „Ал' на вјеру, али на невјеру, „Бива ми га у девлет пошљите. „Мене кажу у Стамболу Турци, „Таке главе у Граову нема „И сувише што влаиња рађа, „Зањ ћу старе повратит' границе, „И потврдит што и прије биле.“ То рекоше, цара пољубише, И отолен војску поведоше. Здраво сиње море превезоше, Изађоше бијелу Мостару О јесени дану Николину. У пут паше рају погазише, ИП тежак им зулум учинише, Узеше им пусат и оружје, Узеше им коње и волове, Расјекоше масло и овнове, И сувише јечам и шеницу; Поваташе рајске поглавице, Све: бацише у тамницу Турци, И у тешко гвожђе заковаше,

230

235

~ > => 245

250

255