Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

56 |

Па с отолен с војском подигоше, ИМ на троје војску дијелише: Смаил паша низ равне Дробњаке, И повезе бунбе и топове,

Да тевтиши Брда и Дробњаке;

Махмуд паша на Нишићку Жупу,

Да опали Жупу свуколику,

И манастир, српску богомољу; Омер паша граду Нишићкоме, И повезе бунбе и топове,

И он оде на Острог границу, Да обали стојна манастира

И зароби светог Василија,

Па отолен на Чево крваво; Дервиш паша на равне Бањане, И повезе бунбе и топове. Књаг Данило не сједи залуду, Но покупи ловну Гору Црну

И пред њима српске поглавице, И лијепо поче сјетовати:

„Не бојте се, браћо Црногорци, „Нек је Турак' стотину иљада, » А нас Срба двадесет иљада, „Ако Бог да, разбићемо Турке, „Нека пале Брда сваколика, „Нека иду низ Бјелопавлиће, »Док изађу у дно Мартинића, „Куда им је стара погибија,“ Па дозивље свога брата Мпрка: » Ајде узми шест иљада војске, „Шњима да си на Орлову Луку,

»Те премамљуј преко поља Турке.

260

„а (===) ~ > (мо ~ > 0о =

> (па (2

290)