Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

68

На ноге га Стана дочекала,

И свилен му душек поставила,

А мрку му каву послужила,

Иза каве бистрицу ракију.

Тадар Стани ријеч беседио: 475 „Шта је, Отане, глава те бољела !

„Али си се бона ') помамила,

„ Ал) под старост свијест изгубила,

»дли си се у сну препанула,

„Кажи право, очињег ти вида !< 48() Тадар Стана тиом бесидила,

„Прођи ми се, драги господаре,

„Сан виђела, чудо невиђено,

„Тако рећ' ћу биће у добри час.“

Па му с прве до потоње каже 485 Шта је било, пи на сан виђено.

Кад то чуо војвода Јакове,

Не бјеше му мило николико,

Па, овако ријеч бесидио:

„Прођ' се тога; моја вјерна љубо, 490 „Сан је клапа“) а Бог је истина,“

У то свану и сунце ограну,

Док му књига из Бањана дође

Од Дервиша паше царевога:

» О војвода, бане из Граова, 495 „Дођи мене на равне Бањане,

» И доведи Граовске главаре.“

Он му доста обећава мита.

Кад Јакову танка књига дође,

И видио што му паша пише, 500

1) Болесна. У Џерасту и у Шрчању говоре. 2) Што и лажа.