Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

65

„Пред пећину у бијелу кулу, 530 „Шњиме нема но педесет друга,

„Све највише браћа Граовљани

„ И ускоци царски банћеници, |

Ђ У њег нема лунте и лубарде,

„Него пушка у бијелу руку. 535 „Но ми пошљи иљаду дуката,

„А на моје иљаду момака,

„А пошљи ми и другу иљаду,

„А на Цуце моје поглавице,

„Мене пошљи дара пет стотина, 540) „Што сам с тобом вјеру уватио.“

А кад паши така књига дође,

Самому се мила учинила.

Све му жуто оправио благо,

И дивно му паша завалио: 545 „Вала тебе, Андрија сердару,

„И још ћу те боље даровати,

„Док савладам кулу војводину.

„ја ћу сјутра ићи на Граово

„На војводу и бијелу кулу.“ 550 Књига дође Андрији сердару,

А уза њу много царско благо.

Кад Андрија виђе маџарлије, |

Паре броји, ситну књигу пише

У Граово војводи Јакову: 555 „Купи војску, ајде на рочиште,

ја ћу доћи и довести војску,

„Ето сјутра паша у Граово.“

5 Од ријечи италијанске ђапф о, одметник. 2) Зову овако горњи људи бесаров дукал.

сл

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1