Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

5 ' 5 52

| свет је опет препун нискости, Где јуче усне љубави тепаху, | Шрепун пакости и себичности! Данас се груди јадом цепаху! Отима, ара, краде, убија, Где јуче беше снага живота, Глобп, куне се, лаже, превија: Данас је самрт, трулеж, — страхота!... У туђој мудл слатко благује; Глава ти пула дивних планова, Над туђим гробом смело царује; Шрса легло живих пламова, Са туђим малом срамно рукује; Срце ти пуно мушке нежности, | И заклања се туђим грудима, — — А сутра шта јер ;... Љуте жалости: Тешко је, брале, међу људима..... Срце ми пуца — ох! — у грудима, И дани лете путем вечитим, Пошво Је бране, међу људима сео | (ве прождирући устма нестим | | | о ПИ И У руци клону перо танано, Јадом ми кипи срце млађано,

Данас је гробље пусто, спротно ! Где јуче беше песма милосна, Данас је вапај, туга несносна!

Болови јуре мојим грудима Јел' да је тешко међу људима2!...

БРЗАК, | РАДНИЧКА ПЕСМА | ајд на пос'о, то већ зора руди, (0] ал' тамо шта се види оно: и] Те уморне раденипке будп. Бедни старац у раду је клопо; | | Ддето стоји, плуг одморан чека, | Домовипно шта ћеш с њиме сада | 25 Млоге очи пазе из далека, | Малакс'о је од вечита рада! | - Да беспослен не остане нико, Глад та морп нигде пипшта нема — | Нек устаје ко се није дито! | Јадни живот тек се крају спрема ! Напред, напред, работници млади Без утехе, помоћи и лека Домовина хоће да се ради! — Домовино зар нас ово чека > | Нашт дани ко п пређе јуре, Наше мпшце неуморно раде, | | Век је кратак, треба да се журе, Чекић куца да се други сладе. | | Лењивцима овде места пема — У свом зноју што нам с' чела летп Тежак пос'о вазда нам се спрема, Остављени морамо умрети! | Тежак пос'о, свакојаке муке, Такву срећу нама судба даје. | | Ал их наше савлађују руке — Ко да чује наше уздписаје 2 Напред, напред раденици млади, Ко да види живот препун лода > Домовипа хоће да се ради! — Домовина презриво нас тледа! | | Д. Ј. Илијћ. ЕУ

(5 | | | | . 6. 41: