Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину
и 6 јр
раде препоручити. Свако ближе објашњење слаће на захтев „Упр.одбор зан. удружења.“
У Немачкој пзрађена је ушла брзоу употребу и постала омпљена справа за обућаре, на којој се укивају ђонови. Њина брза тражња показује, да обућари теже да се што пре онросте уобичајеног старог и невдравог начина рада.
Као што слика 7 казује израђено је ово постоље од ливеног гвожђа са појаким деловима, а израда му је сасма солидна. Постоља ова пзрађују се према поруџбопни за рад седећи или стојећи. Оне справе на којима се седећи ради пмају један горњи део п постоље у којем је горњи део утакнут. Справе, на којима се стојећи ради, имају између горњег дела и постоља уметак једну јаку гвоздену цев. На горњем делу постоља
Слика 4
има једна ручна завртка којом се удеси према потреби висина справе било за седење или стајање. Ова се справа дакле може удесити било ва највишег, бпло за најмањег човека. Ако је завртња на доњем делу — на постољу одврнута, тада је могуће да раденик, седећи при раду може на тој справи обртати учвршћену обућу како хоће час да му врх или „штикла“ ближе буде пт. д. Прп стојану има се за ту цељ горња завртка одврнути. Горњи део израђен је тако да је он згодно лежиште за сваку обућу. Једна је страна права и удешена тако да се помоћу уметака може спремити за обухватање најмање или највеће обуће. Друга је страна косо израђена. На доњем крају горњег дела учвршћен је, помоћу завртке, канш
којим се затегне и учврсти обућа за постоље. (' друге стране налази се још једна ексцентрпчна полуга помоћу које се после обичног стезања руком — може још јаче обућа на лежиште притегнути како би непомично лежала те да се лако може шити или укпвалги. Оба лежишта као л горње лежиште дебелом чојом су обложена тако, да их обућар сам повремено може обнављати. Код 0вако учвршћене обуће на постељи несразмерно се лакше провлачи усмољени конац и утезује, но што је то кад обућа у крилу лежи. Укивање се врши сасма лако и брзо с тога што обућа има непомично лежиште, лакше продире шило и бургија пи клинци у кожу, а и „абсац“ се много лакше и чвршће израђује, па и дотерпвање обуће помоћу пиле и глачање је лакше п брже, јер су раденику обе руке слободне. Ради тивења постави се обућа на обе стране а и осецање лако се на тој справи научи, било да је обућа учврш-= ћена на њој плп да без утеге, слободно лежи.
Пријатност рада на овакој справп очигледна
Слика 5:
је, раденик се далеко мање умори. Прса и ноге потпупо су слободни па п стомак није укљештен.
Мислимо да за ову справу није потребно даље препоруке и надамо се да ће се она убрзо п у нас одомаћити. Но које рад да што олпже о њој савна, као п која јој је цена п т. д. нека се писмом обрати „Управном Одбору Занатлиског удружења“ који ће га о свему захтеваном известити. Слика 8 показује (РИстзеоск,) обућарску справу помоћу које се могу вршити све оправке на 10–рњој кожи обуће — лицу — као и развви шавови, извршити.
Обућа се на справи учвршћује помоћу две стеге од којих је једна помоћу завртња покрет-
5