Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

о

а,

Нешто о ковачком лимарском и браварском занату.

Када се је хтела показати разлика између једног илп другог сталежа, пли када се је имала оценити спрема једног лица спрам другог, служило се у нас увек пословицом „од попа до ковача“.

Но даова пословица нема данас ослонца у животу нити одговара истини, да не споменемо то што се данас у свету могу наћи многи попови који у свачему стоје испод и једног вештог ковача — увидеће се из ово неколико речи, што ће мо их у интересу ових наших занатлија проговоритп, даје данас не само попу но и сваком без разлике члану друштва потребно знање, п најзад да се само помоћу стручног образовања долази До стручне спреме. А наука о друштвеној економији одређује важност и цену једне или друге струке по само друштво, па како су зарад ошштер напретка нужне све струке, то је дужност сваког пријатеља напретка да спречава раздор п псти-

Олика 1.

цање једног стручног занимања над другим, јер можда би се баш у овоме случају у неком друштвеном стању нашло да је пречи и кориснији ковач но поп! — Сваки дакле сталеж има своју одређену радњу коју има да извршује у интересу друштвеног напретка, с' тога је и потребно, да при овакој подели рада у друштву буду п што потпуније образовани и спремни раденици свију струка, чиме се најближи п најправилнији друштвени напредак постиже.

Ковачки занати били су у нас прилично развијени : од њих су нам и сад још доста чувени наши ножари јагодински, но све је то код нас

Ма |

још на врло ниском ступњу. Вешти и ваљани ковачи свуда се тражеа иу нас их је веома мало.

Сваковрсним проналасцима и пзуметцима, 60гати 19. век изазвао је за разне горостасне грађевине игигантску снагу п вештину која је управљана људским знањем п произвела оне колосалне грађевине којима се ми доста надивити не можемо.

Тако је и у ковништву учињен напредан. Она огромна количина гвожђа и челика коју виђамо на разним грађевинама није већ израђена људском снагом. Онај велики точак што га видимо на жељезничкој машини — локомотиви, са-

ка |

аи

Слика 2.

кован је помоћу парног чекића п заварен помоћу парне пресе, њиме рукује при изради — мајстор ковач као са лаким пером! Запста величанствен призор при посматрању ових радова.

Но и за мање радионице а опет за искивање великих предмета, за које бп били 2—8 радника ковачка потребна — изумели су п довили се људи. Такав један чекић за ковачке радионе за израду већих предмета показује нам сл. 1 а то је: Американски механички чекић,

На приложеној слици за наковањ је везан прибор, у коме главну улогу игра чекић (0), који је кад не ради свагда подигнут због лука — „фе-

=