Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

а о -

вреда. Као за коње, исто тако п за волове по- 0 првом услову доста је у нас говорено, и

стоје два кова, зимски и летњи ков.

Као што се из слике види утерује се во натрашке у ову справу, па му се после јармом укљешти глава, за тим се наместе подвезе и најзад дижу му се и учвршћује помоћу кајиша нога ради поткивања, што је теже извршити но код коња.

Најзад се приступи послу чишћењем п равнањем папка колико је то најнужније, помоћу ножа, или пиле. Изабрано гвожђе удеси се по том да потпуно одговара облику копите, удесп се по могућству у ладном или у благо топлим а викако врелом стању, да свуд належе. Гвожђе сме само на ивици папка (или копите) лежати, и нити сме споља, нит изнутра бити „старије“ од папка Ако ли гвожђе лежи на табану то ће слободном ходу много сметати, те због тога може живинче за рад п услугу не способно постати.

Клинци за ков као и гвожђе морају битп од најбољег, меког гвожђа саковани а њихова дужина, не треба да износи више од 35—4077,

Клинци смеју од доње ивице највише за 15 до 207" кроз нокат проћи па се по том скраћују и савијају као п код коњеског кова.

(55

Слика 5.

Лимари и бравари не могу данас без помоћних справа и машина никако ни постојати као засебни занати. У овим занатима постоје већ и за сваку специјалну израђевину нарочите специјалне машине. Ту не помогоше никакве заштите на дуго. Ове занатлије — ако не мисле да остану крпачи но да корачају савремено и да поле могу стати у одбрану свог заната п својих интереса, могу то једино учинити ако ступе у борбу са истим средствима са којим се појавила и велика Фабрична производња, а то је са капиталом, поделом рада и употребом савршениг справа п ма-

опште је мнење да је спас наше прерађивачке занатлиске производње у задругама које су на истилитим начелима народне економије засноване. Исто тако и питање о подели радња расправљано је подоста бар од стране зан. удружења. Само овај трећи услов, а то је: наоружање занатлија, стручним знањем, справама им машинама у нас по готову није ни спомињан. Ло душе говорено је п траже се занатлијске школе, али ово питање није ни изблиза онако и онолико расветљено колико је нужно, да се увиди задатак и цељ тих школа пи т,. д. С(' тога је и 1 зан. Окупштина у Крагујевцу донела решење да се из потанке касе занатл. Удружења награди један спис који бин у овоме питању — о занатлијским школама, њиховој организацији пи њиној задаћи — унео више светлости. А ми ћемо у овом чланчићу да означимо неке савршеније алате и машине — које су полако отпочели п у нас заводити наше занатлије — а које су према садањем стању ових заната, свакој поле бољој радиони потребни.

Слика 4 показује нам „шраубшток“ пли „менгеде“ који је тако, удешен да му се вилице равномерно одвајају пподједнако свуда стежу предмет ма које дебљине. Ове менгеле могу се на својој основици, са којом су за радионичну тезгу учвршћене, у сваком правцу окретати, тако да није потребно предмет зарад обраде на другој страни

Слика 6.

из стеге вадити п поново намештати. За ковачке предмете постоји дометах за стегу. Фабрика Ердмана пзрађује пху 5 раз. величина са ширином „уста“ од 90—1507"", и отвором од 90—97077, тежипе са 18—88 килогр. и ценом од 50 до 120 динара.

да сечење разнога лима озбиљно препоручују макаге које су намештене на дрвеном постољу. Таке маказе, намештене на гвозденом постољу показује слика 5.

Ове маказе имају гвоздену плочу са гвозденим наслоном и „лењиром“ који се може учвр-

| шина за њихне опште и специјалне израђевине стити тако, да служи као наслон за сечење лима Г Фе. 2) 4 5-— -_ ој