Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

; | | )

(а-~—

76 —6,2 лив стаје овака стругачка машина 480 — 640 дин. Иста така машина но још и са својом уздужном завртком а за гореозначене најмање и највеће величине стаје 720—1810. дин.

Све овде описане машине п справе су из солидне шп чувене Фабрике Ердмана Киртајса у луе — Саксонској п свака од њих носи Фабричву марку као што слика 19 показује. Ко би желео ближе што о свима овим машинама сазнати, нека се писмом обрати „Управном Одбору занатлијског Удружења“ у Београду.

б Ела К.

Слика 19.

Није ни место ни време а да би се ова тема исцрпно разрадити могла; за сад нека је, као први корак, и ово доста. Но не можемо да закључимо овај чланак а да не споменемо и — стручну школу за лимареу Ае у Саксонској, која је постала поглавито заузимањем г. Лиртајса који јој је п сад у 1270] години председник упр. надз. одбора

Ова лимарска школа постала је заузимањем увиђавних и патриотичних људи лимарских занатлија п индустријалаца који основаше „удружење за оснивање т издржавање ликоле за лимарство“. Удружење броји на 650 чланова а школу отворише 1. Октобра 1877 п. н. Надзор и Управу над заводом врши одбор пзабран од друштва, у коме је п управитељ завода члан.

Од постанка свог изучило је лимарску струку теоријски и практично преко 281 ученик из целе Европе — изувимајући Орбију. Настава је — као што рекосмо = теоријска п практична, њоме се даје младићима ових заната прилика да у што краћем року набаве теоријска, трговачка, уметничко-занатлијска и практична знања, која су пм преко потребна за савремено корачање у свом занату. '

За теориску наставу постојп 1 архитекта. (уједно п управник) 1 инжењер п 1 трговац као

учитељ. За практично образовање у заводу суз лимарска мајстора.

Разуме се, да завод располаже богатом збирком учила, пртежа, модела п т.д.

Организација завода је веома целисходна, тако да ученик никад није беспослен, а ни пре- | товарен пословима.

Теоријска и практична настава тако је распоређена, да у сваком разреду долази у првој половини недеље теориска, а по том у другој прак- | тична настава.

Целокупна настава распоређена је на 1'|, годину. — у три разреда са 17, годишњим трајањем. Овака подела теор. и практичне наставе покавала се као веома целисходна.

Школарина износи за сваки течај 735 дин. и полаже се у напред. Стан пи рана у самом заводу стаје 36 дин. месечно. У приватним кућама, 86—60 дин. месеч. За писаћи и цртаћи прибор потребно је за један течај највише 20 дин. Сваки ђак мора имати своју т. зв. малу збирку алата (око 15 ком.) која стаје на 20 дин. Цео трошак износи дакле према умереном живљењу за један разред око 290—400 дин. Пре завршетка сваког течаја — последње недеље, приређује се изложба ђачких радова, цртежа, модела п лиманих предмета. Са свим одвојено пма ова школа и специЈалан куре за практичне лимарско — тискачке радове (Мебаатаскеп); овај курс траје 8 недеља а уписнинаје 26 дин. за које време има ђак право | на употребу радлоничних машина.

У завод могу ступшти младићи који су 16. год. навршили. Од претходних знања — разуме се све на немачком језику — тражи се читко и беспогрешно писање каквог диктата. Опгурност рачунања у 4 рачунска вида са целим бројевима, разломцима и депималима, знање нових мера, и сведопба да је лимарски занат бар 2 године практично учпо. Уппе се врши сваке године о Ускрсу и св. Михајлу п. н. Сва друга извешћа могу се добитп преко „Упр. одбора Зан. Удружења“.

Светозар М. Томић.

[

о

— 56 —