Српски књижевни гласник

БА ЛИЗА Ка 1:

Његов живот и његов карактер.

Људске умотворине нису дело само људског ума. Цео човек има учешћа у њихову стварању; његов карактер, његово васпитање и његов живот, његова прошлост п његова садашњост, његове страсти и његове способности, његове врлине п његови пороци, сви делови његове душе и његова делања оставлају траг на оном што он мпели по на оном што пите. Да човек Балзака разуме п оцени, треба да познаје његову нарав п његов живот. Обоје су давали храну његовим романима; као две“ упоредне струје сока у биљци, они су дали боју болешљивом, необичном, п прекрасном цвету који ће овде бити описан,

=

Балзак. је био ипдустрпалац, и то задужен индустртиалап. Од двадесет прве до двадесет пете године, он је живео под кровом једне високе куће, шући трагедије п романе који су се п њему самом чинили рђави, у несагласности са својом породицом, добијајући од ње врло мало новаца, зарађујући сам још мање, у непрекидној опасности да спадне на какав механички занат, проглашен од. свију као неспособан, а мучен славољубљем п свешћу о свом дару. тКудећи за независношћу, он се баци у послове, постаде прво издавач, па штампајр, па словоливац. Све пспаде наопако, и он виде где је банкротетво на прагу. После четири године свакојаких патња и мука, OH ликвидова, остаде презадужен, и. узе писати романе да

“У броју за овим почећемо – доносити Балзаков роман Евгенију Гранде. Доследно начелу изнесеном у чланку о Књижевним листовима, ми као увод у тај роман доносимо превод — у изводу сјајног есеја Теновог о нетом писцу. Жао