Српски књижевни гласник

МАЋЕДОНСКО ПитаАЊње. 975

станак изглађују се политичке и племенске разлике, и пред Турцима су само Хришћани, међу којима прву реч воде Срби, јер се они само виде у овим страховитим борбама против Турака чије главне етапе "обележавају године 1371—1389-——1459. На Марици је пропао први велики покушај Срба да зауставе османлијску најезду; на Косову су Срби поделили се Турцима одсудан мегдан који је решио судбину Полуострва. Па и после тога пораза Срби не престају мислити о борби и троптити своју снагу у борбама. Доба Стевана .Јазаревића и Ђурђа Бранковића пуно је догађаја трагичне узвишености који су, очувани у сећању Маћедонаца као најмилије успомене, чинили управо садржину њихових традиција, формирале душу им народну. То је епско доба, о којем су се п у поезији Маћедонаца очувале најдраже успомене. Марко Краљевић је омиљени јунак Маћедонаца, као п Срба у севернијим странама; у њиховим песмама Косово пма исто значење, као и у нашим. Главни јунаци и догађаји, опевани у нашим народним песмама, такође су предмет песама којима се Маћедонци одушевљавају у тренуцима, кад им душа тражи у сећањима из прошлости узоре и крепљења, да би могли издржати невоље у садашњости.

Зар овај меменат није вредан да се на њега скрене пажња данас, кад је ван сваког спора утврђено да је истоветност у осећањима, формираним сећањем на заједничку прошлост и тежњама за заједнички живот у будућности, главна одлика народности 7 Аг. К'нчов прелази преко њега, чини нам се, баш зато што му увиђа значај. Јер да га објасни, морао би констатовати да је Бугарска шапатом подлегла овој османлијској најезди, против које су се Срби борили јуначки и истрајно до истраге своје или турске, а он то емо н раније запазили — избегава намерно, ма II на штету објективности, и помен имена Србин свуда, а нарочито онде где се везују за то име поносне уепомене на догађаје који чине историју Маћедонаца.

Тек кад је пропала српска деспотовина, могли су се Турци коначно учвретити на Балканском Полуострву да

18"