Српски књижевни гласник

8 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.

Мајка, кад ме спази, насмеши се, m погледа у оца.

«Прође твоје, рече она оцу; нема више да се киЦоШиШшо». Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај писти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те ce намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.

«Море како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка смешећи се. i

— Штаг учини отац, и набра обрве.

—- Хоћемо ли да га женимо. Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија. Јес, здравља ми».

Отац је гледате пеколико тренутака ћутећи пи трудећи се да отера осмех с лица.

«Иди, Бог с тобом! рече јој. Немој да се запосиш!

Испих кафу, па се уклоних.

Знаш ли ти, колико он још има да учи школуг чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.

Шалим се, за Бога! одговори мајка. Таквом. се шалом не треба талити», чух из собе где отац заврши разговој.

Изађох опет пред кућу, пи прођох неколико пута тамо амо. "Гребите да пдем — сунце беше већ прилично одекоMILU опа може доћи, па кад види да ме нема, опда да оде. Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг. Напослетку се репих, те упитах оца да ли да одем да нахраним свиње у горњем тпљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.

Иди! рече ми оп; и обиђи уједно ограду, те види да није где год попустила

Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи

ћу да се покажем. скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.