Српски књижевни гласник

CP. IU.:C EJ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига Ш, БРОЈ 1. — 1 Јул, 1901.

КРАЉЕВИЋ МАРКО

ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА. (2).

Прође и тих десет година мука. Пустише Марка.

Имао је нешто уштеђена новца што је зарадио продајући разне стварчице, које је сам израђивао.

Прво оде у механу, те зовне два бербера да га измију и обрију, затим наручи да му се испече ован од девет година, и да му се примакне доста вина и ракије.

Хтео је најпре да се тако добром храном и пићем мало поначини, и да се опорави од толиких мука. Поседи тако више од петнаест дана, док мало осети да се повратио, па онда почне смишљати шта да нредузме. ;

Мислио, мислио, и најзад смислио на једно. Преруши се, да га нико не може познати, и пође да прво потражи Шарца, да и њега избави невоље, па да онда стане ићи од Србина до Србина, и да разбере који су то што су га толико звали, да ли су ово Србљи што га затворише, и како ће се најбоље осветити Косово

Чује Марко да је његов Шарац код неког баштованџије, и да тамо окреће долап, па се упути тамо где му рекоше да ће га наћи. Откупи га јевтино, јер га је онај и сам хтео дати Циганима, па га одведе једноме сељаку, и погоди се е њим да га храни детелином и да га негује, не би ли се Шарац поврнуо. Заплакао Марко кад је видео јадног Шарца како бедно изгледа. Онај сељак беше неки добар човек, те се смилује и прими Шарца на храну, а Марко пође даље пешице.