Српски књижевни гласник

8 Српски Књижевни. ГЛАСНИК.

— Шта ти би, брате слатки, те паде“...

— Ударио си ме песницама !| рече овај прекорно и пипну се руком по темену.

— Та нисам те се ни дотакао, тако ми вишњег Бога и светог Јована! Ти си лепо говорио, и велиш да Србима треба. Маркова десница, а ја сам главом Краљевић Марко; па ти се само јавих; но ти си се препануо.

Сви се присутни још горе збунише и почеше узмицати од Марка.

Марко сад проприча шта га је нагнало да умоли Бога, да га пусти да дође међу Србе, и шта је све с њим било, и какве је муке поднео, и како су му оружје и одело и тулумину одузели, и како је Шарац пропао вукући трамваје и окрећући долап баштованџијски.

Сад се говорник мало поврну, те рече:

Е, брате, баш си лудо урадио !

— Досади ми ваша кукњава и непрестано зивкање! Претурах се у гробу, претурах више од пет векова, па баш се не могаше више трпети!

— Ама, то песме певају, брате слатки! То се само тако пева, Ти не знаш за поетику!

— Лепо, молим те, пева се, али тако сте и говорили; ето, ти сад баш тако исто говораше!

— Немој бити простодушан, молим те, брате; није то све тако као што се говори. То се тако говори, да је стил лепши, китњастији ! Види се да ни реторику не знаш. Старински си ти човек, брате слатки, па не знаш многе ствари! Наука је, драги мој, далеко дотерала. Говорим, разуме се; али ти треба да знаш да, по правилима реторике, говорник треба да има леп, китњаст етил, да уме да одушеви слушаоце, да помене и крв и нож и ханџар и ропске ланце и борбу! Све је то само лепоте стила ради, а нико не миели 03биљно, као то ти, да треба одмах засукати рукаве, па деде, удри ес истински. Тако исто и у песми се баци Фраза: „Устани, Марко...“ итд., али то је лепоте ради... Не разумеш, брате, глупо си урадио, види се да си прост човек, старог кова!. Примаш још речи у буквалном значењу,

А