Српски књижевни гласник

Витез СА КондирРом. 477

свраћати, он наиђе, поред друма, на једну јадну жену, полумртву, која се ту беше породила; мало даље, лежао

је њен муж, убијен. „Господару, емилуј се на мене која сам на умору и на ово јадно дете; донеси ми мало воле у овом кондиру“.. Витез, потресен дубоко у срцу свом, проли сузу, прву коју беше пролио.

Суза паде у кондир: кондир се напуни до врха.

Аноним..

(С француског превео Б. П.)