Српски књижевни гласник

БЕЉЕШ, КЕ. 479

зна да је онај Нико Мартиновић из „Шћепана“ род са војводом Батрићем из „Вијенца.“ Па кад је њима тај посао тако лак, грех је не учинити га. Једино што у овом послу може донекле сметати, то је што су племенске сујете у тим крајевима веома суревњиве, па се неко може замерити овом или оном кад једног јунака. више похвали него другог. „Алп, као што сам ја рекао својим младим пријатељима, то су њихови обзири, п они нека гледају шта ће е њима.“ —

Не би било рђаво купити п осталу грађу потребну за проучавање Његошевих дела. Ту би дошли обичаји које је Његош насликао, пословице које је употребио, приче народпџе на које је чинио илузије у својим текстовима, итд. Ваљало би још у томе ставити тужбалице народне, и кола (она из „ИПЉћепџана“), ако су се тад певала као данас. (1...

= ћалендарска реформа. Српски пријатељ Г. 0. Топdini de фпагепећт, штампао је недавно своју последњу расправу о календарској реформи се натписом: Га. Зегме et la fin dune contestation pascale де trois sičcles. Paris, Рјеата. еб На, 1901, 8", стр. 33. Ову је расправу пзазвала расправа проф. Максима Триковића, Је ли забрањено иразновати. Ускрс са јеврејском пасхом. Г. Топ је прочитао прво свој рад у селнпцп од 21 јуна. 1901 год. француске Aeademie des Inseriptions ct Belles-Lettres, kojn je затим био штампан у извештајима поменуте Академије, а одатле оштампан у засебну књигу. (НО = Charles Loisecau. La question du Simplon. Paris, Impr. Plon, Nourrit et C-ie, 1901, na 16 nm, crp. 326, c jeдном картом.

У овој својој брошури ппсац износе колика. је важност еимплонскога. тунела за Француску, који се сада пробија између Швајцарске mw Италије, и који ће бити готов кроз три године. Г. Лоазо позива. зараније своје земљаке да озбиљно размисле, који би био најкраћи железнички пут од Париза кроз Спмилон за Милано и даље преко Бриндизија на исток, и тражи да се што пре реше и приступе радовима пре давршетка самог тупела, који са међународног и трговинског гледишта има куд и камо већу важност но што ју је пмао готхардеки тунел. Он им излаже три постојећа пројекта, п међу њима препоручује, као најбољи у еваком погледу, линију која би везивала Дижон са Женевом upeko Lons-le-Saunicr, a коју протежира француска трговачка комора у Женеви, же-