Српски књижевни гласник

50 | Српски Књижевни ГлаАСНИК.

зање великог морског галеба по површини валова. Али никако се не дивимо ветру представљеном у броду са једрима; нас нарочито привлачи онај изглед живота у најлепшем облику, у крилатом облику. Исто тако, ветрењача је лепа само у покрету и као изглед живота: кад не ради п кад се изблиза гледа, то је прилично ружна машина. Лук који се затеже да баци стрелу има извесну грациозност: зашто“ да ли стога што представља “у нашим очима једну силу природе, еластичност“ не, него зато што његов покрет, који је клица смишљеног покрета, личи на знак и почетак живота. Што мање једна машипа представља спољну силу која је покреће, у толико има више естетичке вредности. Машина која највише буде личила на живо створење биће најлепша. На тај начин, питање о томе да лп је напредак пндустрије противестетичан, може се свести на ово: да лп се најсавршеније мапшне које је индустрија. створпла приближују пли удаљују од изгледа живог бића 7

Одговор на то питање не изгледа сумњив: индустија, која вазда тражи да што више избегне трење п некористан губитак силе, самим тим тежи да произведе непрекидност и лакост у кретању својих машпна, то јест да их нриближи типу живих бића. Што више пдемо, наши механизми као да живе све особенијим и боље уређеним животом: све више откуцаји шеталице личе на откуцаје срца; све ће више пара, вода пли ваздух кружити без трзања у великим гвозденим артерпјама; све ће више видљиви покрети челичних руку узимати изглед спонтаности п лакоће. Укупно, идеал индустрије је економија силе, дакле живот; јер спла се највише штеди у животу, он је жижа која највише пропзводи а најмање троши; после, сам живот је пдеал уметности.

Изилази ли отуда да већ данас све машине људске индустрије могу да покажу лепоте које сликарство или вајарство могу да прикажу 7 Не, јер данашња дела индустрије изгледају да живе животом чудовишта. Сама Бихова. спољашност подсећа каткада на прве нацрте које