Српски књижевни гласник

У часу када, склапајући капке, паднеш на. своју постељу, прекрштајући сањиво руке, да не би своју моаптву пропустила ;

Када, задовољна својом славом, али уморна да у њој уживаш, будеш оставила да се у твом памћењу весела забава полако изгуби;

Док низ окна на твојој соби, под суморним и мрачним небом, буду текле децембарске сузе, тешке као сузе уцвељених,

Снивај ово: да сам ја застао пред твојом кућом, с лицем на ветру, с ногама у води, и да тражим сенку

од твоје главе на твојим белим завесама.

Сили ПрРИДОМ. ( Превео с француског B. И.)